U Rigi je danas održana paradu plavih devojaka i žena, namenjena podizanju morala u Letoniji, koja je zahvaćena teškom ekonomskom krizom.

Više od 800 plavih devojaka u roze odeći i s pozlaćenim minđušama prošetalo se ulicama Rige u drugoj paradi po redu. Organizatori te manifestacije žele da to postane godišnja tradicionalna parada.

„Lepo je učiniti nešto pozitivno u Letoniji i da se pokaže da su plavuše duhovite, optimisti i inteligentne“, rekao je jedan od organizatora skupa.

Parada je završni deo manifestacije koja je počela početkom nedelje. Održan je konkurs lepotice i sličnosti sa američkom glumicom Merilin Monro. Novac koji je prikupljen ide u dobrotvorne svrhe, prvenstveno za uređenje sportskog terena za hendikepiranu decu.

Izvor: SribjaNet

]]> http://hitmuzika.net/zabava/u-letoniji-odrzana-parada-plavusa-foto/feed/ 0 http://hitmuzika.net/zabava/forbs-objavio-listu-najbogatijih-zatvorenika-sveta/ http://hitmuzika.net/zabava/forbs-objavio-listu-najbogatijih-zatvorenika-sveta/#comments Tue, 01 Jun 2010 11:38:24 +0000 admin http://hitmuzika.net/?p=330
Continue Reading »]]>

Prestižni časopis „Forbs“ objavio je listu najbogatijih ljudi koji su odslužili zatvorsku kaznu, trenutno su u zatvoru ili su na poternicama.

Von Kvon Ju je bio jedan od najpoznatijih i najbogatijih poslovnih ljudi u Kini, a 2006. godine je i zvanično proglašen za najbogatijeg u svojoj zemlji. Pre dve nedelje on je osudjen na 14 godina zatvora zbog insajderske trgovine i podmićivanja, prenosi Rojters.

Još jedan azijski milijarder, bivši premijer Tajlanda Taksin Šinavatra, prošle nedelje je optužen za terorizam (zbog čega mu preti smrtna kazna) jer ga tajlandske vlasti smatraju za odgovornim za raspirivanje antivladinih demonstracija u kojima je poginulo na desetine ljudi.

Ovo, medjutim, nije prvi put da Šinavatra ima problema sa zakonom, podsećaju analitičari „Forbsa“. On je 2006. godine smenjen sa dužnosti premijera, a 2008. je u odsustvu osudjen na dve godine zatvora zbog korupcije. Najveći deo imovine svrgnutog premijera je oduzet od članova njegove porodice.

Bivši vlasnik  ruske naftne kompanije „Jukos“ Mihail Hodorkovski i nekadašsnji čelnik kompanije „Menatep“ Platon Lebedev takodje su dospeli na „Forbsovu“ listu bivših i sadašnjih najbogatijih ljudi sveta, a u zatvoru su već proveli po sedam godina.

Oni su 2005. osudjeni na po osam godina zatvora zbog podmićivanja i utaje poreza. Protiv njih se trenutno vodi novi sudski proces po novim optužnicama za kradju 350 miliona tona nafte i 38 odsto akcija „Istočne naftne kompanije“.

Medju bivšim magnatima našao se i teksaški milijarder, direktor kompanije „Stenford fajnenšel grup“ Alen Stenford, kao i bivši predsednik koncerna „Parmalat“ Kalisto Tanci.

Medju milijarderima-prestupnicima ima i onih koji nisu dostupni zakonu. Tako se narkobos Hoakin Guzman, poznat po nadimku „Kratki“, krije već devet godina, ali i dalje uspeva da zaradjuje novac trgovinom narkoticima preko narko-kartela meksičke države Sinaloa.

Njegovo bogatstvo je procenjeno na milijardu dolara, a za bilo kakvu informaciju koja će pomoći u njegovom hvatanju ponudjena je nagrada od pet miliona dolara.

Izvor: SrbijaNet

Uporedjivanje visine svoje plate sa zaradom članova porodice i prijatelja recept je za nezadovoljstvo i nesreću, pokazalo je jedno istraživanje.

Anketom sprovedenom širom Evrope ustanovljeno je da tri četvrtine ispitanika smatra da je važno da svoju platu porede sa tudjom, objavljuje Bi-Bi-Si njuz. Ipak, oni koji to čine manje su zadovoljni u životu, posebno ako je reč o poredjenju zarade sa platama prijatelja i članova porodice, a ne kolega na poslu.

Studija, objavljena u magazinu Ikonomik džornal, pokazala je da takvo nezadovoljstvo najviše pogadja siromašne. Odgovori ispitanika pokazali su da, što se više značaja pridaje takvom poredjenju, ljudi sebe manje cene, nezadovoljniji su životom i osećaju se depresivno. Nije ustanovljena razlika izmedju muškaraca i žena u pogledu toga koliko često porede svoju i tudje plate. Stanovnici siromašnijih zemalja češće porede svoju sa platom ljudi iz bogatijih zemalja, a unutar zemalja siromašniji se češće porede sa bogatijima. U istraživanju je učestvovalo 19.000 ljudi iz 24 zemlje.

Glavni lik u televizijskoj crtanoj seriji za odrasle „Simpsonovi“ Homer Simpson proglašen je najvećim likom koji je stvoren za televiziju i film u proteklih 20 godina.

Homer je u anketi američkog magazina „Entetejment vikli“ pobedio konkurente – poput Harija Potera i „Bafi – ubice vampira.“

Tvorac „Simpsonovih“ Mat Grauning rekao je da su milioni ljudi širom sveta prihvatili krilaticu Homera Simpsona „Dou.“

„Simpsonovi“ se emituju u više od 90 zemalja sveta i to je televizijska serija sa najdužim emitovanjem u udarnom terminu. Sada je u toku `stvaranje` 21. sezone.

Izvor: SrbijaNet

Markus Moris (25) iz Lidsa parkirao je svoj „folksvagen polo“ i otišao na intervju za posao. U žurbi je zaboravio da zatvori prozor.

Policajci koji su videli njegov auto primetili su ovaj propust, i pozvali pauka da odnese automobil jer mu je pretio veliki rizik od krađe. Kada se vratio posle sat i po vremena, Moris je zatekao prazno parking mesto.

„Pozvao sam policiju misleći da je auto ukraden, ali su mi saopštili da su ga oni odneli baš da ga neko ne bi ukrao, i da moram da platim 150 funti da bi mi ga vratili“, rekao je on za „Telegraf“.

Elizabet Belton iz lokalne policije rekla je da su pozornici postupili pravilno, jer je njihov zadatak i da sprečavaju zločine pre nego što se dogode.

„Ako mu je žao para, neka samo pomisli koliko bi ga koštalo da je auto zaista bio ukraden“, rekla je ona.

Okupljena masa sa strepnjom je pratila svaki njegov potez, a spust su gledali gotovo bez daha. Kad je Kris došao do kraja, dočekale su ga ovacije publike.

„Nikada nisam imao tako jak nalet adrenalina„, rekao je hrabri Francuz. „Dve godine sam se neprestano pripremao, nisam noćima spavao zbog tog kratkog trenutka tamo gore. I sada, kao što vidite, izveo sam to vrlo cool“, izjavio je Taig Kris, novi vlasnik svetskog rekorda.

„Veliki Kineski zid izgrađen je pre 600 godina, a za izgradnju se koristila mešavina smese od lepljive riže i kreča“, objasnio je Džang Bingđijan, profesor hemije na Univerzitetu Hangdžu u istočnoj Kini.

Građevinski radnici drevne Kine su koristili ovu smesu još pre 1.500 godina, naveo je on.

Lepljivi malter od pirinča učvrstio je cigle i kamene blokove tako snažno da na nekim mestima još uvek ni korov ne može da raste.

Ovaj drevni malter je verovatno bio prvi kompozitni vezivni materijal na svetu, proizveden od mešavine organskih i neorganskih komponenata – amilopektina i kalcijum-karbonata, kazao je dr Džang, dodajući da je amilopektin pomogao u stvaranju kompaktne mikrostrukture koja je omogućila da Kineski zid bude stabilniji i da ima veću mehaničku čvrstinu.

Džang je napomenuo da je upotreba lepljive riže predstavljala najveće tehničko dostignuće tog doba.

Građevinari su koristili lepljivu rižu i za izgradnju grobnica, pagoda i gradskih zidina, prenosi „Dajli Telegraf“. Pojedine građevine su bile dovoljno čvrste da se odupru jakim zemljotresima i drugim prirodnim nepogodama.

U vreme izgradnje Velikog zida, stanovnici južne Kine su se bunili, jer su vlasti zaplenjivale sav pirinač kako bi se nahranili radnici i sagradio zid.

Kineski zid je najveća građevina na svetu. Proteže se od stepa srednje Azije do Žutog mora, dužinom od 2.450 kilometara.

Izvor: Vesti Online

Bend na turneji ujedno promoviše i nedavno izdat live album „Krš i lom“, sa koncerta održanog u beogradskom Domu Omladine.

Zakazani nastupi:

03.06. Beograd (SRB) – KST
05.06. Kraljevo (SRB) – Dom društvenih organizacija
19.06. Karlovac (CRO) – Colapis Rock Fest
26.06. Zürich (CH) – Prestige the Club
02.07. Vrnjačka Banja (SRB) – Beer Fest
03.07. Novigrad (CRO)
13.07. Kolašin (MNE)
17.07. Bajina Bašta (SRB)
18.07. Mostar (BiH)
18.08. Beograd (SRB) – Beer Fest

Izvor: BalkanRock

Izvor: Politika

Kult ni ame rič ki bend „Ti ve ri kor po rejšn” na stu pi će su­tra uve če u Be o gra du, u okvi ru ve li ke svet ske tur ne je. Na kon cer tu u „Bel eks po cen tru” gru pa, pred vo đe na Ro bom Gar zom i Eri kom Hil to nom, go sto va će uz pra­te ći sa stav ko ji bro ji go to vo 20 mu zi ča ra, na bi ni od dva ni voa, a pod ra zu me va ju se i ve li ki LED ekra ni. Na če ti ri LED ekra na, ši ri ne osam i du ži ne če ti ri me tra, bi će emi to va na van se rij ska vi de o gra fi ja, sa op šta va ju or ga­ni za to ri iz „Ava lon” pro duk ci je, a osta la tri ekra na na la­zi će se na zi du plat for me ko ja odva ja gor nji od do njeg de la sce ne. Na nji ma će bi ti emi to van vi deo miks, sa­či njen od spo to va, sni ma ka iz ze ma lja ko je su do sa da po se ti li… „Ti ve ri kor po rejšn” će ima ti i scen sko i pod­no osve tlje nje za ko je je po treb no čak 129 raz li či tih ra­svet nih te la.

Sce na je na dva ni voa, a sa mo gor nji deo bi ne sa sta­vljen je od tri plat for me. Or ga ni za to ri mo ra ju da obez be de i šest be žič nih mi kro fo na za vo­ka le, ko ji na stu pa ju sa „Ti ve ri kor po rejšn”, a to su Ruts, Sli pi Von der, Si sta Pat, Lu Lu, Na ta li Kla vi je, Bra zil ka Ka ri na Ze vi ja ni…

Ce la pro duk ci ja, neo p hod na za kon cert, do pre ma se u dva ka mi o na, dok 40 lju di, ko ji re­a li zu ju na stup ame rič kog ben da, do la zi spe ci jal no opre mlje nim tur-auto bu si ma, u ko ji­ma se na la ze so be sa kre ve ti ma, te le vi zo ri ma, fri ži de ri ma…

„Ti ve ri kor po rejšn” sti žu da nas u Be o grad, a or ga ni za to re su oba ve sti li da će u bek stej­džu za sve svo je pri ja te lje, i ne ke fa no ve, pra vi ti žur ku i una pred pre u ze li od go vor nost za po stup ke svo jih pri ja te lja iza sce ne. Obi čaj ben da je ste i da pu bli ku oba ve zno iz ve du na sce nu, pa se oče ku je i da će na bi ni „Bel eks po cen tra” sa čla no vi ma ame rič ke gru pe igra ti i pe va ti na de se ti ne Be o gra đa na, na ro či to Be o gra đan ki.

Što se ti če ke te rin ga, me nadž ment va šing ton skog ben da tra žio je da or ga ni za to ri obez­be de šest bo ca vo de – od ko jih tri mo ra ju da bu du hla đe ne, a tri na sob noj tem pe ra tu ri, po tom ga zi ra nu vo du, i to „pe le gri no” ili „pe ri je”, mek sič ko pi vo po iz bo ru, „haj ni ken”, ja­maj kan sko pi vo od đum bi ra, šam pa njac mar ke „Ve u ve Cli qu ot”, dve fla še „džek de ni jel­sa”, isto to li ko fla ša kva li tet ne te ki le ko ju, ka ko su na gla si li, oba ve zno mo ra ju da na ba ve, ma lu fla šu „je ger maj ste ra”, 18 kon zer vi „red bu la”, po tom ko ko so vu vo du, če ti ri fla še do­brog lo kal nog vi na, do sta ko ka-ko le (pep si ni ka ko), se ven-apa, fan te, to ni ka, so de, đu sa, so ka od bru sni ce… Ta ko đe, u nji ho voj gar de ro bi mo ra da bu de i ne ko li ko ku ti ja žva ka ćih gu ma i tik-tak bom bo na, po tom kor pa vo ća, s tim što lu be ni ca tre ba da bu de po slu že na odvo je no, on da voć ni jo gur ti, miks ba de ma, ki ki ri ki ja, sun co kre ta (u lju sci), in dij skog ora­ha, obič nog ora ha, mno go le da i li mu na, još šest ča ša te ki le i tri pa kle ci ga re ta „marl bo­ro lajt”.

S ob zi rom na to da je pro šlo pet go di na od po sled njeg na stu pa ove gru pe u Be o gra du, je dan od front me na gru pe, Rob Gar za, ne dav no je u in ter vjuu za naš list re kao:

– Od ta da smo ob ja vi li još dva al bu ma, ta ko da ima mo mno go no ve mu zi ke ko ju će mo po de li ti sa pu bli kom. Ta ko đe, ne ka no va li ca sa da na stu pa ju sa na ma. Ra du jem se što po no vo do la zi mo u Be o grad i si gu ran sam da će to bi ti do bar kon cert!

Pred gru pa na na stu pu „Ti ve ri kor po rejš na” bi će be o grad ski re ge bend „Aj ri FM”.

Izvor: Politika